Zbog ovih vrućina maknuo sam se od svega, ljudi, stvari, Facebooka i otputovao u Beograd. Mislio sam tamo malo odmoriti od svog kausa, ali vukli su me stalno na sve strane tako da sam tamo našao nešto veći hlad, ali mir si možeš samo sanjati. Mir mi je bio nadasve potreban nakon nje.
Oh, da, bila je ona. Dogodila se i meni jedna ona. Prilikom svog istraživanja jeli bolje biti lovina ili lovac, ona me je stvarno uhvatila. Ležao sam na plaži i dok mi je sunce pržilo lice promatrao sam te pripadnike muškog spola. Škemba tu, škemba tamo, bilo kuda, škemba je bila baš svuda. Zapitao sam je jeli je brak opravdanje za škembu jer svako od njih pričao bi mi o tome kako je skupio zimnicu otkako je u braku, a pritom se dodirao se za svoj poveći trbuh. Nije li brak opcija za stalnu akciju i sagorijevanja kalorija? Prema onome što sam vidio na toj plaži ne bih rekao da je to tako. Bio sam sav sretan što me niti jedna nije dovela pred oltar jer bi se izgovorom te potvrdne riječi “DA” moje dugo klesane pločice pretvorile u balon od škembe. No mojoj sreći došao je uskoro kraj…
Bila je na plaži, u svom dvodijelnom kostimu poput nekakve dive. Izgledala je tako prirodno. Nije bila nikakva fufa. Nije bila jedna od onih koje se odijevaju za na plažu kao da idu na izbor za Miss ili kao da imaju galantnu večer. Bila je sva svoja i nasmijana. Uživala je u suncu i pokojem skoku u more zajedno sa svojim društvom. Tu i tamo zamahala bi rukom dok bi nešto pričala i onda bi se slatko nasmijala. Svako toliko bi joj netko prišao, a ona bi se uvijek nasmijala i veselo pozdravila te dosadnjakoviće. Htio sam joj prići no kako sam odlučio biti lovina, a ne lovac, odlučio sam preskočiti. Izašao sam tu večer s prijateljem u ovdje jedan beach bar i evo ti opet nje s prijateljicom. Imala je kratku crvenu haljinu i veselo je držala jedan Mojito u rukama. Uh te male rukice, htio sam biti na mjestu tog Mojita. Bila je ponovno sva vesela i ovog puta plesala je na nekakav svoj poseban način s kojim je sva njena senzualnost pištila naokolo. Htio sam biti joj pokraj, ali uživao sam više gledajući ju kako mrda tim njenim bokovima.
Čačkam drugi dan po Facebooku i evo je baš ona. Stalno mi se uvaljuje. Prvo plaža, pa beach bar i sad je tu na Facebooku. Ulovila me. Zeznula me. Moja pažnja i misli bili su usmjereni na nju. Morao sam odustati od svoje ideje da prestanem biti lovac i dodao sam ju. Nikad me nitko nije brže prihvatio na Facebooku. Kako sam ju dodao, tako je prihvatila. Poslao sam joj odmah poruku, ali kaže mi kako ne može se dopisivati jer radi. Pustim ju par dana i pokušam opet, ali u drugom periodu. I opet isto. Mislim si ženo pa koliko ti radiš?! Treći put sam ju samo pozdravio, a ona mi na to: “Vidim da bi ti pričao. Sad nemam vremena, ali čujemo se u subotu za kavu u gradu. ” Opa, mala, se sama pokrenula. Možda ipak nisam ja lovac.
I dođe ta subotu, čekam i čekam i nje nigdje, ali na Facebooku se fino uslikala sa frendicom prilikom izlaska. Mislim si koja je to igračica. Na svoju inicijativu me pozove i onda nestane.
Prođe par dana i samo mi pošalje poruku putem Facebooka kako me nije zaboravila nego da nije stigla od posla. Da, možeš mislit. Radi posla ili provoda? I nastavi ona pitajući me broj da će me nazvati malo kasnije. Mislim si isto kao i s kavom, priča kao u službi za korisnike: ” Pričekajte molim. Agent je zauzet. Javit će vam se u što skorijem vremenu.”. Što bi značilo nikad. Mislim da i ti agenti u tim službama za korisnike pritisnu taj gumb za čekanje i gledaju kako će im ta kolona poziva poklopiti i nestati. No,vratimo se na moju vatrenu. Poslao sam joj broj misleći kako se neće javiti kad ono stvarno me je nazvala. Rekla mi je kako je imala sastanak pa je morala nešto malo prigricnuti te me je nazvala nakon sočnog kebaba. Napokon jedna koja jede! Ove sve broje kalorije, a ova jede, a prema onome što sam vidio figura joj je bolja od onih koje broje.
Tom razgovoru nije bilo kraja. Pričali smo o svemu, kao da smo čekali jedno na drugo. Posebno mi je bio zanimljiv dio kada bi mi prepričavala kako bi joj se žene nabacivale. To sam si i zamišljao. Mislim da je to stvarno krasno kada se žena ženi nabacuje. Šteta što nisam to i vidio. Nastavili smo tako danima i bilo je stvarno dobro. Ali onda me je htjela zaista vidjeti kao da ne trošimo toliko baterije od mobitela. Taj dan imao sam kaos, no rekoh da se i toga riješim, vodim ju na kavu. Kava koja je trebala trajati samo sat vremena postala je na kraju večera i post večera.
Bio sam sav u toj ženi. Imala je sve što mi treba, iako je malo previše trčala pred rudo u nekim stvarima, ali i u tome me je nasmijavala. Od ponedjeljka pa sve do ponedjeljka nalazili bi se na pet minuta što bi se uvijek pretvorilo na osam sati. Vodio sam ju svugdje, od Pule do Žbandaja, od Poreča do Umaga, od Pazin do Opatije, pa čak i u svoju vikendicu. Večere, izlasci i šetnje. Mala je bila zanimljiva, ali i vatrena.
S njom mi stvarno nije bilo dosadno. A i počela mi je kuhati. Joj kako dobro kuha. Jedno popodne dok smo skrivali od ovih paklenih vrućina zaspao sam na kauču. Ona je taman kuhala pa i u snu pratio taj divan miris hrane. Sanjao sam kako ležim na Verudeli na plaži, gledam u daljinu, a ona mi govori: “Bucko moj, hoćeš li još malo odojka?” i vrti jednog odojka pokraj stola s brdo pripremljene hrane, a meni pogled padne na moj trbuh koji se doslovce pretvorio u velik napuhnut balon koji nadasve skriva moju muškost. Uh… sav se i danas grozim na tu pomisao. Probudim se sav mokar od znoja i pogledam si svoju malo škembu koje mjesec dana prije nije bilo, a ona mi dođe sa svojim ljupkim okicama kako mi je spremila malu sitnicu za ručak, a ono pun stol hrane.
Pobjegao sam te iste večeri od nje i skrio se u Beograd. Kako da vam usidren i uškembam pišem o pothvati sa zgodnim ženama?! Ta mala me skoro zeznula i upisala u klub škembača. Neće ići. Ona će se i odljubiti, a ja ću mršav kao galeb i dalje letjeti.